У Плејграунду у Београду одржана је Прва међународна конференција „Инклузивна Србија – изазови и перспективе“, која је окупила институције и организације посвећене развоју приступачнијег и равноправнијег друштва.
На панелу „Инклузија у спорту – спорт за све“ говорио је министар спорта Зоран Гајић, поручивши:
„Спорт је снажан алат за смањење неједнакости и јачање заједништва. Наш циљ је да свако има једнаке услове да учествује у спорту.“
Конференцију је организовало Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања у сарадњи са Центром „Инклузивна Србија“, са заједничком поруком – заједница постоји само када у њој има места за свакога.
Министар Гајић је истакао да ће нова Стратегија развоја спорта за период 2026–2035. по први пут системски унапредити област инклузије, кроз мере које ће осигурати доступност спорта, уклањање баријера и једнаке могућности за све грађане, без обзира на различитости.
"Као ресорни Министар за спорт упознаћу Вас са системским решењима које ће Министарство спорта утврдити у новој Стратегији развоја спорта за период 2026-2035 године. За потребе узраде Стратегије изадили смо и Еханте анализу у којој смо препознали значај спорта особа са инвалидитетом али и инклузије па смо у том смислу израдили две веома важне мере за реализацију дефинисаних циљева стратегије. То су Мера 1.2. која има назив „ Обезбеђење и промовисање инклузивности кроз спорт“ и Мера 1.5. „Обезбеђење доступности спортских активности за особе са инвалидитетом“.
Мера која се односи на инклузивност почива на принципу да је спорт веома снажан алат за смањење друштвене неједнакости, јачање социјалне кохезије и промоцију заједништва. Сматрамо да ћемо управо кроз бављење спортом смањивати друштвене неједнакости и подржати сарадњу и кохезију, а у складу са тим, сви учесници у систему спорта морају да обезбеде и промовишу инклузију да би се постигли жељени резултати, са посебним фокусом на решавање социјалних, инвалидских, родних, етничких и других питања. Ефекти ове мере се састоје у стварању услова да свако, без обзира на своје карактеристике или припадност одређеној групи, има једнаке могућности да учествује у спорту (вежба, тренира, такмичи се и ужива), да се осећа добродошло и прихваћено. То није само омогућавање приступа спортским објектима и спортским садржајима, већ подразумева уклањање свих баријера (физичких, друштвених, економских и културних) које спречавају појединце или групе да се баве спортом, било рекреативно или професионално. Како је укључивање особа са инвалидитетом обухваћено посебном мером, овом мером се реализују активности усмерене на: родну равноправност у спорту (подстицање учешћа девојчица и жена у спорту, нарочито у дисциплинама где су традиционално мање заступљене; једнаке могућности за тренинг, финансирање, промоцију и медијску заступљеност жена у спорту; сузбијање стереотипа попут „неки спортови су мушки, а неки женски“; одговарајућа заступљеност жена у управама спортских савеза; стварање јасних, поштујућих и праведних политика које омогућавају трансродним и интерродним спортистима да се такмиче на начин који поштује њихов родни идентитет; борбу против хомофобије и трансфобије према ЛГБТ+ особама); укључивање различитих друштвених група (омогућавање бављења спортом припадницима различитих етничких и националних заједница, посебно ромске заједнице; борба против дискриминације, расизма и нетолеранције у спорту; повећано бављење старих лица рекреативним физичким вежбањем и спортом; промовисање спорта као моста који повезује људе; коришћење спорта као алата за интеграцију и стварање осећаја припадности за мигранте и избеглице; поштовање културних разлика и специфичности током спортских активности и такмичења); социјална инклузија, односно уклањање финансијских баријера за учешће у спорти (подршка деци из сиромашних породица, руралних средина, домова за децу без родитељског старања, васпитно-поправних домова или маргинализованих заједница, укључујући и програме који омогућавају бесплатно бављење спортом, опрему, стипендије и приступ тренинзима; развој програма и инфраструктуре у руралним подручјима и сиромашним урбаним подручјима); ментално здравље и прихватање различитости у психолошком развоју (стварање спортског окружења које подржава децу са тешкоћама у учењу, неуродивергентне особе, нпр. аутизам, поремећај пажње и хиперактивности, и оне којима је потребна додатна подршка); успоставање партнерстава школа, спортских организација, здравствених установа и локалних заједница (умрежавање школа, спортских клубова, здравствених установа и локалних власти у циљу развоја инклузивних програма; организовање инклузивних спортских дана, породичних спортских догађаја и локалних спортских догађаја отворених за све узрасте и способности; укључивање волонтера и студената спорта у рад са децом којој је потребна већа подршка); промоцију инклузивних вредности и позитивних примера кроз медије, у циљу мењања перцепције друштва и стварања позитивних узора; осигурања да спортски објекти буду приступачни и инклузивни (увођење стандарда за нове спортске објекте у складу са принципом универзалног дизајна; обука особља спортских центара за рад са особама са посебним потребама; увођење зелених, безбедних отворених јавних спортских објекта у локалним заједницама).
Мера 1.5. се односи на спортисте са инвалидитетом и обухвата активности на стварању и унапређењу повољних услова да се особе са инвалидитетом баве спортским активностима на свим нивоима, укључујући обезбеђење спортске инфраструктуре „без баријера“. Укупну одговорност за све спортисте који желе да учествују у својим спортовима имају надлежни национални спортски савези који морају да олакшавају спортистима са инвалидитетом учешће у спортовима којима желе да се баве. Реализовање мере треба да пружи оквир за боље омогућавање регрутовања, учешћа, развоја и постигнућа спортских резултата на врхунском нивоу за све спортисте са инвалидитетом, стварајући побољшане услове за спорт особа са инвалидитетом кроз повећану сарадњу, доследност и институционално повезивање. Да би се то постигло, спортске организације морају да ангажују, тренирају и подржавају спортисте са инвалидитетом на исти начин као и друге спортисте, а надлежни национални и територијални спортски савези требају да им пружају виталну подршку у том погледу. Спортисти са инвалидитетом се баве спортом на различите начине али изградња и подршка спортским организацијама које окупљају спортисте са инвалидитетом може битно помоћи у повећању обухвата учешћа, повећању њиховог самопоуздања и повећању стручности у раду са њима. Битно је да се што више особа са инвалидитетом свих узраста анимира да узме учешће у спортским активностима и да се задржи у њима доживотно.
Мера ће се реализовати нарочито кроз следеће активности: обезбедиће се разноврсне и инклузивне спортске активности, укључујући и такмичења, за све особе са инвалидитетом, без обзира на функционални капацитет, ниво и старост; успоставиће се боља институционална сарадња између свих органа и организација које се старају о спорту особа са инвалидитетом; успоставиће се ефикаснији систем за размену знања и информација о спорту особа са инвалидитетом; биће побољшани услови за спорт особа са инвалидитетом кроз дугорочно планирање и финансирање програма изградње и адаптације спортских објеката у складу са потребама особа са инвалидитетом; повећаће се видљивост спорта особа са инвалидитетом путем активности на промоцији (укључујући и промоцији истакнутих спортиста са инвалидитетом као узора) и подизању свести у друштву о њему и развојем медијске и комуникационе стратегије како би се спортисти са инвалидитетом ставили у равноправан положај са другим спортистима; биће подржани програми који ће спортистима са инвалидитетом олакшати приступ помагалима за активности, превозу, превођењу на знаковни језик и водичима, ради отклањања једне од битних препрека за учешће у спорту; подржаће се оснивање нових и јачање капацитета постојећих спортских организација особа са инвалидитетом.
На крају оно на шта смо посебно поносни јесте политика наше државе да за освајање медаља на првенствима европе, светским првенствима и Параолимпијским играма награђује спортисткиње и спортисте у идентичном износу као и спортисте без инвалидитета како за награде тако и за Национална спортска признања и по томе препознати у свету спорта. То све даље значи да Република Србија брине о инклузији о спорту особа са инвалидитетом заправо наша политика јасно показује да бринемо о људима" рекао је министар спорта у Влади Републике Србије Зоран Гајић.
