Министар спорта Зоран Гајић борави у посети Куби где у главном граду Хавана учествује на 11. Међународној конвенцији АФИДЕ 2025. чији је главни прганизатор Национални институт за спорт, физичко васпитање и рекреацију Републике Кубе.
Након десет успешних издања, конвенција је сазрела и постала рефлективни, посвећени и мултидисциплинарни форум, посвећен дискусији о широком спектру тема, подстичући раст како у тематском обиму, тако и у будућем утицају. Централна тема конвенције 2025. је: „Наука за победу“. Заједно са министром конвенцији у Хавани присуствују помоћник министра за међународну сарадњу Урош Прибићевић и државни секретар Ратко Николић.
Министар спорта у Влади Републике Србије Зоран Гајић је овом приликом одржао предавање на тему „Спорт за све: искуство Србије“ и представио анализу стања физичке активности у Србији, најавивши да ће нова Стратегија развоја спорта бити усмерена ка повећању броја грађана који се редовно баве физичким активностима.
У свом обраћању истакао је да спорт мора бити доступан свима, без изузетка, као и да физичка активност представља један од кључних предуслова здравог друштва.
"Част ми је и велико задовољство што данас, у име Владе Републике Србије и Министарства спорта Републике Србије, могу да вас поздравим на овом значајном симпозијуму који својoм суштином носи једну од најузвишенијих порука савременог друштва, а то је да спорт припада свима, без изузетка. „Спорт за све“ није само програмска идеја, већ је то покрет који уједињује људе кроз превазилажење такмичарских граница и враћа нас суштини спорта, а то су радости кретања, дружења и неговања здравих стилова живота.
Физичка неактивност данас представља један од водећих фактора ризика за смртност повезану са незаразним болестима. Особе које су недовољно физички активне имају 20% до 30% већи ризик од смртности у поређењу са онима које су довољно активне.
Светска здравствена организација редовно прати трендове физичке неактивности популације широм света. Недавна студија је показала да скоро трећина светске одрасле популације тј. 31%, што је 1,8 милијарди одраслих, није физички активна. То значи да они не задовољавају глобалне препоруке од најмање 150 минута физичке активности умереног интензитета недељно. Ако овај тренд буде настављен, процењује се да ће удео одраслих који не испуњавају препоручене нивое физичке активности порасти до 2030. године на 35%.
Министарство спорта се налази у фази израде нове Стратегије развоја спорта за наредних 10 година па смо и анализирали какво је стање у области спорта у Републици Србији.
Из базе података истраживања стања здравља становништва Србије може се видети да је просечна висина свих испитаника 172,09cm, а просечна телесна маса грађана је 77,08 кг.
Када се Body Mass Index, односно индекс телесне масе прерачуна по стандардној формули, добије се да је просечна вредност 25,95 на основу чега се може проценити да је да се просечан одрасли становник Србије налази у категорији предгојазности. Ако се то сагледа по годинама, онда се добија следећи резултат који каже да је 40,5% нормално ухрањеног становништва, док је више од половине (57,1%) било прекомерно ухрањено, односно предгојазно (36,3%) и гојазно (20,8%). За разлику од гојазности која је код оба пола била приближно исто распрострањена (мушкарци 21,7%, жене 20,0%), предгојазност је била чешћа код мушкараца (43,4%), него код жена (29,9%).
Концепт физичке активности подразумева свако кретање тела које доводи до потрошње енергије и укључује активности у слободно време, као и физичке активности у току обављања послова у кући и на послу. Физичка активност доприноси бољем здрављу и смањује ризик од прекомерне ухрањености, хроничних незаразних болести као што су рак дојке и рак дебелог црева, болести срца и крвних судова, дијабетес и има позитивне ефекте на ментално здравље и квалитет живота.
Када је у питању физичка активност одраслог становништва Србије, истраживања показују да 9,7% становника Србије проводи бар 30 минута дневно у ходању или вожњи бицикла. У извођењу аеробне физичке активности (која укључује фитнес, спорт, рекреацију, вожњу бицикла), барем 150 минута недељно, је провело 11 % становника Србије старости од 18 до 64 године.
Интензивним физичким активностима намењених јачању мишића најмање два пута недељно бавило 7,5% становника старости од 18 до 64 године.
Проценат становника Србије који испуњавају препоруке Светске здравствене организације за извођење физичке активности која утиче на побољшање здравља, а која није везана за радне активности је 4,4 % . Овај проценат се линеарно смањује са старошћу, тј. 11,2 % у узрасној групи од 18 до 24 и 0,6 % у узрасној групи од 55 - 64 године. Зато ће један од изазова нове Стратегије развоја спорта у Републици Србији бити управо повећање процента наших грађанки и грађана који ће се редовније бавити физичким активностима.
Да би држава успешно спроводила политику повећања обухвата грађана Републике Србије који се редовно баве физичким активностима потребно је да има и партнере у овом веома важном послу. Данас у Републици Србији има неколико организацина која се баве рекреативним спортом и то су Савез за рекреативни спорт Србије, Асоцијација спортза све и друге спортске организације. Асоцијација Спорт за све Србије организационо је релативно млада јер је основана марта 2005. године, али њена програмска традиција траје од 1951. године када је основан Партизан Југославије, Савез за физичко васпитање и рекреацију.
Распадом државе у којој смо живели, Савез се трансформише у Савез за спортску рекреацију Југославије. Под овим називом програм се остварује све до 1992. године и у раду равноправно партиципирају сви Републички савези. Следећа трансформација је уследила 1998. године променом имена у Југословенски Савез Спорт за све чије постојање је лимитирано статусом државе да би новембра 2003. године променио назив у Савез Спорт за све Србије и Црне Горе. Коначно одвајањем Црне Горе од Србије (мај 2006.), и програмску целовитост наслеђује Асоцијација Спорт за све Србије.
Данас Асоцијацију спорт за све чини близу 70 чланица. Један број удружених организација су са Националних нивоа али, такође, врло значајну организациону шему чине чланице из локалних заједница.
Република Србија је у својој Стратегији развоја спорта препознала да је масовност и доступност физичке активности предуслов здравог друштва и једнакости свих грађана. Управо је то и мисија коју већ скоро две деценије успешно спроводи Асоцијација „Спорт за све Србије“.
Република Србија је у својој Стратегији развоја спорта препознала да је масовност и доступност физичке активности предуслов здравог друштва и једнакости свих грађана. Управо је то и мисија коју већ скоро две деценије успешно спроводи Асоцијација „Спорт за све Србије“ - рекао је у свом излагању у Конгресном центру у Хавани министар Гајић.
Циљ 11. Међународној конвенцији АФИДЕ 2025. је подстицање размене, промоције и ширења искустава и резултата истраживања у областима примењених наука везаних за физичку активност и спорт, обуку стручњака, њихово управљање и вођство, као и коришћење слободног времена. АФИДЕ 2025 такође тежи промоцији одрживог развоја како би се побољшао квалитет живота.
У свом обраћању истакао је да спорт мора бити доступан свима, без изузетка, као и да физичка активност представља један од кључних предуслова здравог друштва.
