Спреман сам да учим од Вучића

Датум: 19.09.2013 | Категорија: Спорт,

Буквално из базена ускочио је у политику. И то у „последњој четвртини“ реконструкције владе. Нови министар спорта и омладине Вања Удовичић у разговору за Недељник захвалио се Вучићу и Дачићу на указаном поверењу, а као спортиста научио је да се позив државе не одбија. Не размишља још о томе да узме чланску карту СНС или СПС, а обећава да ће урадити све како бисмо још дуго задржали статус спортске нације

Нови министар спорта и омладине Вања Удовичић последњи је улетео у реконструисани воз Дачићевог кабинета. Ватерполо капицу и базен заменио је за кравату и фотељу у Немањиној. У разговору за Недељник каже да се позив државе, односно Вучића и премијера, не одбија. Срцоломац дама не жели да говори и о великој популарности коју има међу ЛГБТ популацијом. Неће ни о колеги из ватерполо репрезентације Александру Шапићу, и њиховим наводним сукобима у води, али и на сувом. Очекује да ће као министар доживети још ниских удараца, али поручује да се никад не предаје, никог се не боји, никог не потцењује и увек игра на победу.

За министра сте предложени као заједнички кандидат СНС и СПС. Чија реч је пресудила? Ко вас је заправо први позвао - Вучић или Дачић?

Захвалан сам и премијеру и првом потпредседнику владе што су ми указали поверење и предложили ме за ову веома одговорну функцију. На мени је да сад то поверење оправдам. Желим, пре свега, да урадим нешто добро за своју земљу. Свестан сам да неће бити лако и да има доста проблема, не само у српскомспорту, већ и у сектору омладине. Уз све тешкоће које наша земља има, млади се с правом осећају запостављеним. На нама је да, свако из свог ресора, удруженим напорима покушамо да створимо шансе да сваки млад човек има могућност да у Србији оствари сав свој потенцијал.

Претпостављам да сте се изненадили кад су вам понудили да будете министар. Или можда нисте, имајући у виду шта сте све урадили за српски ватерполо?

Не размишљам о функцији, већ о послу који треба да се уради. Као спортиста, научио сам да се позив државе не одбија. Био у базену или канцеларији, покреће ме исти мотив - љубав према својој земљи и жеља да дам све од себе да помогнем да се Србија мења набоље, да имамо разлог за понос.

Али, какав је био осећај, јесте ли дуго размишљали да прихватите ту функцију?

Осећам велику одговорност. Након озбиљног разговора с премијером и првим потпредседником одлучио сам да прихватим позив. Верујем да ћемо заједно учинити све како би се направиле неопходне промене које Србију воде напред, у бољу будућност.

Вучић је министра и вашег колегу Лазара Крстића назвао „сином“ и пренео му да га чекају само ниски ударци. Да ли је први потпредседник владе и вас ословио са „сине“ и шта вам је саветовао?

Спреман сам да пуно учим, не само од првог потпредседника, већ и од свих других колега, добронамерних људи. Нисам од оних који мисле да све знају и да све могу сами. Захвалан сам свима који желе да помогну, све желим да саслушам. Обично се каже да у Србији нема пара, али мислим да некад нема довољно воље да чујемо једни друге. То нам је потребно, да разговарамо, размењујемо предлоге, како би коначне одлуке које доносимо биле што боље. Што се тиче ниских удараца, свестан сам да они долазе уз одговорност коју сам преузео и спреман сам да се борим с њима.

Да ли бисте нам открили какав сте утисак стекли после прве седнице Владе Србије? Има ли неке сличности с базеном?

Као и у базену, и на седници владе имате тим људи који даје све од себе да победи. Разлика је у томе што је одговорност неупоредиво већа, јер својим одлукама покушавате да победите тешку ситуацију у којој се земља налази и унапредите квалитет живота сваког човека у Србији.

Конкретно, која три проблема одмах планирате да решите у српском спорту?

Веома добро познајем проблеме и изазове у нашем спорту. Очекује нас решавање приватизације клубова, а ја бих рекао оздрављење српских клубова кроз увођење здравог капитала и реда. Друго, морамо да унапредимо физичку културу код деце и омладине. Деца су нам гојазна, с кривом кичмом, више седе за компјутером него што су у парку или на спортском терену. То мора да се промени ако желимо да се и убудуће поносимо тиме што смо спортска нација. Не смемо да заборавимо ни сектор омладине, јер је то други део ресора за који сам преузео одговорност. Млади и образовани људи не треба да буду наш главни извозни производ, њихову памет и способност треба да користимо да развијамо Србију.

Верујем да подржавате Вучићев предлог за приватизацију Партизана и Звезде? Први потпредседник је храбро покренуо праву ствар и мој тим и ја лично у министарству дајемо пуну подршку том процесу. Садашње стање је неодрживо и морамо да мењамо ствари које не ваљају и не функционишу. То је у интересу и српског спорта и целог друштва.

Навијачи и хулигани су честа тема у Србији. Имате ли рецепт да се изборите с тим?

Тога има у свим земљама, и то није проблем само једног министарства, већ задатак за целу државу и друштво. Ту нема чаробног штапића, већ се мора системски и упорно радити на едукацији, превентиви, али и санкције морају да буду ефикасније.

Да ли ће ватерполо бити на пиједесталу ваших приоритета?

Сви спортови су ми једнако важни, а прва ствар на листи приоритета је припрема за следећу олимпијаду. Желим да до тада исплива што више талената, као што нас је на прошлој обрадовала златна Милица Мандић.

Може ли Србија у било ком спорту да изнедри неког новог Новака Ђоковића или ћемо још дуго чекати да неки клинац сопственим радом, поново без помоћи државе, стигне до светских висина?

Наравно да може, Србија је пуна талентоване деце. Чињеница је да су потребне промене у српском спорту и односу државе према спортистима, посебно у индивидуалним дисциплинама. Али, за врхунски резултат је, осим талента, потребно и огромно лично одрицање, надљудски рад и наравно подршка, и то не само државе, већ и компанија, целокупног друштва...

Планирате ли да узмете нечију партијску књижицу, ако већ до сада нисте? Не размишљам о томе. Фокусиран сам на изазове у спорту и на решавање проблема које има наша омладина.

Ко вам је идол у политици, а ко у спорту? Ког светског политичара и спортисту највише цените?

Сматрам да је Новак Ђоковић веома важан за Србију. Прво, зато што је показао да појединац који је одрастао са свим потешкоћама које носи живот у Србији, може да буде најбољи на свету. То је, на неки начин, вратило самопоуздање целој земљи. Друго, начин на који побеђује, константно надигравајући самог себе, модел је како би сви требало да се понашамо ако желимо добар резултат. И, треће, начин на који у свету мења слику о Србији непроцењиво је важан.

Нисте дуго министар, али јесте ли можда већ осетили како се „муља“ у политичким водама? Где очекујете теже противнике - у политици или у води?

Свестан сам да неће бити лако, да ће бити отпора променама, али као спортиста могу да кажем да се никад не предајем, никог се не бојим, никог не потцењујем и увек играм на победу.

У вашем ресору је и омладина. Шта можете да обећате младима овако на прву лопту? Чему могу да се надају у Србији?

Бројни су проблеми с којима се млади суочавају у Србији. Најтежи је тај што тешко долазе до посла. Задатак који је Влада поставила пред себе јесте оздрављење српске економије. То је предуслов за бољи живот свих грађана Србије.

Извор: Недељник

Назад