У Рио се иде преко постоља

Датум: 05.01.2015 | Категорија: Активности, Спорт,

Моделе по којима су приватизовани, односно трансформисани, клубови у земљама из окружења нису у целости адекватни или су резултати до којих се дошло применом тих режима показали слабости и из тог разлога нема модела који је је без модификације применљив на Србију.

Из ових речи Вање Удовичића, министра за омладину и спорт у Влади Србије, може се назрети да долази време кад ће клубови добити газде.

Позивање на стране моделе нам неће помоћи, јер они практично као чиста приватизација не постоје у највећем броју земеља. Пре бих то назвао променом начина финансирања клубова, односно одређеним видом својинске трансформације. У Енглеској су клубови формирани као приватни пре 100 или више година и то није путоказ. У Немачкој је другачије, у Шпанији такође, а свуда постоје и изузеци. Шта ће бити српски модел је, баш због своје сложености, питање којем ова Влада, пре свега Министарство привреде, које се и бави приватизацијом и Министарство спорта, приступа врло одговорно. Сагледавамо све аспекте, како би се дошло до најбољег решења. Ми смо ту да помогнемо и заштитимо спорт, али и да из српског спорта уклонимо све неправилности и спречимо злоупотребе.

Који Вас недовршени послови из 2014. чекају у следећој?

Урадили смо доста тога у 2014. Неке ствари су пролонгиране искључиво да би се боље завршиле. Ово је рекордна година по броју медаља. Усвојили смо стратегију спорта за период 2014-18, нацрт Закона о спорту биће завршен почетком године и настојаћу да се нађе у Скупштини на пролеће. Завршена је прва фаза изградње Атлетске дворане, у току су припреме за другу фазу. Усвојен је и Закон о спречавању допинга у спорту.

Успорено је и доношење Закона о приватизацији?

Темељно смо радили и радимо јер је проблем изузетно сложен. Да је лак, не би нас ово сачекало. Разлози због којих је неопходно овај поступак спровести и због којих се то није урадило врло су познати већ годинама уназад. Сви су то досад избегавали. Ми смо покренули ствари. Урадили евиденцију клубова, консултовали смо више од 50 стручњака - од водећих савеза до спортских функционера и универзитетских професора, најшире спортске јавности и урадили огроман посао, а све с циљем да се пронађе најбоље решење.

Куповали сте искуства, тражили решење за нас?

Користили смо и праксу из околних земаља које су прошле транзицију, анализирали позитивне аспекте, али и туђе грешке. Такође, испитивали смо и потенцијалну заинтересованост како страних, тако и домаћих инвеститора који су спремни да инвестирају у систем спорта.

Летос сте људима из Звезде и Партизана дали 10 дана да се изјасне о приватизацији?

Јесам, као и најширем кругу представника система спорта и то у више наврата и путем усмених разговара и са молбом да доставе писана мишљења и предлоге. Највећи број, готово сви, па и Звезда и Партизан изјаснили су се за неки вид професионализације, за који је услов спровести поступак приватизације, односно својинске трансформације. Наравно, свако тражи најбоље решење за себе. У сваком случају, извори и начин финансирања клубова ће бити промењени, Влада је преузела на себе да то реши и то ће се догодити јер је постојећи систем дугорочно неодржив.

Како тумачите изјаву Александра Вучића о отпорима приватизацији?

Мој посао је да радим. Као спортиста сам научен упорности и дисциплини, као и максималној посвећености циљевима тима. А циљ ове Владе јесте да систем спорта учини бољим и то ћемо урадити. Сви смо свесни да овако више не може. Посебно када је у питању трошење новца грађана Србије за спорт и клубове. Професионализација је неопходна ако желимо да трајемо и ако желимо да нас спорт и даље чини поносним.

Томислав Караџић каже “министар је путовао, гледао, али очекујемо енергичнији корак ка приватизацији”?

Драго ми је што је председник ФСС препознао труд Министартсва. Ипак, мислим да његова порука није упућена нама, него неком другом, јер сви знају колике смо помаке направили у спорту и да је ове године освојен рекордан број медаља у чему свакако има и заслуга државе која је финансирала упркос тешкој финансијској ситуацији 96 савеза.

Упућена је, дакле, Звезди, Партизану...

Не бих лицитирао коме је упућена, сигуран сам да ће они којима је упућена да се препознају. Како год, не видим у томе примедбу на наш рачун. Свако може да каже шта мисли, а ФСС учествује у припреми и активан је партнер у изношењу ставова и предлога о начину на који ће клубови радити и живети за убудуће, као један од свако највећих савеза, али и савеза којима је решење питања приватизације изузетно важно како би се фудбал у Србији сачувао и унапредио.

Да ли је Звезда пропустила прилику да уновчи промену имена стадиона?

Клубови су независни у одлучивању. То је ствар Звезде. За породицу Рајка Митића ово је велика част и ја им на томе честитам.

Који Вас је спортски успех највише одушевио у 2014?

Најтеже је било, а на крају најслађе, на ватерполо првенству Европе у Будимпешти. То је део мене, али нисам субјективан - једнако ме је радовало свих 29 медаља у десет спортова и то што расте број дисциплина које нас усрећују!

Циљеви у 2015?

Нова година је предолимпијска и циљ ја да што више спортиста избори пласман у Рио. До тога се долази медаљама на еврпским и светским првенствима, што су полазни, али свакако и сами по себи велики циљеви. И наравно, што више нових, односно реконструисаних спортских објеката.

Новак померио границе могућег

Уочи Нове године Вања Удовичић има поруку за младе спортисте и оне који то желе да буду.

Ђоковић је наш понос и глобални амбасадор Србије, а свет је рекао своје тиме што га је прогласио за најбољег на планети. За мене је велика ствар и то што су у нашим изборима побеђивали кајакашица и рвач, јер ће то привући клинце у спорт. Ђоковићева мисија је што је померио границе и доказао да Србија може да изнедри апсолутно најбољег на свету. Битно је да за њим иде много малих или потенцијалних Ђоковића.

Цифре о 2014. из министровог нотеса

  • 560 спортиста редовно добија исплате по основу националних признања
  • 360 стипендија подељено категорисаним спортистима
  • 96 савеза се финансира директно из буџета МОС-а

Тренутак за памћење у Вршцу

Тренутак за памћење у 2014. збио се, по Удовичићу, у Банату.

Највише ми је пријало када се по отварању атлетске дворане у Вршцу у истом дану педесеторо деце пријавило да тренира. Вршац ће постати тренажни центар за врхунске спортисте и рекреативце, што показује колики је значај инфраструктуре у спорту.

Извор: Блиц

Назад

Архива вести