Снежана Клашња: Свака позитивна ангажованост младе особе води ка позитивном учинку

Власина форум је званично отворила помоћница министра омладине и спорта Снежана Клашња, која је изнела неке забрињавајуће статистичке податке који се тичу младих људи. Истакла је да Министарство помаже младима кроз „Фонд за младе таленте“, али и путем осталих програма међу којима је „Млади су закон“. Након изузетно занимљивог предавања, одговарала је на различита питања која су се тицала проблема функционисања Канцеларија за младе у различитим градовима, али и о положају младих у друштву.

Свега 9 одсто младих је члан неке друштвене организације. Да ли је таква ситуација јер мисле да својим учешћем не могу ништа да промене?

– Млади људи имају много извора информисања, али у „шуми“ онога што им се нуди, они не могу да пронађу прави. Са друге стране, ми као министарство се управо трудимо да допремо до њих тј. да сазнају за све конкурсе које им нудимо. Преко Кровне организације младих Србије финансирали смо један пројекат како да млади буду боље информисани и како да се више укључе у друштво. Други разлог њихове недовољне активности је то што не знају колико постоји Канцеларија за младе ни шта могу да потраже тамо. Ми се свакодневно трудимо да им на то укажемо, пре свега на бенефите, а то могу бити знања која су стекли кроз ангажовање у неком удружењу, волонтерској активности или вештини. Такође, ангажовањем могу променити нешто што је важно њима, делу јединице локалне самоуправе где живе, држави или свету. Млади морају да стекну поверење у државу тј. да се чује њихов глас. Када говоримо о укључености младих, проблем је када се укључују у неодговарајући систем вредности који се развија. Млад човек веома лако може да постане радикализован, зато што је он посебно осетљива категорија. То се дешава јер су у фази трагања за идентитетом и смислом живота. Уколико дођу у ситуацију да немају подршку вршњака, породице или друштва, повлаче се у имагинарни свет у ком не постоји цензура, а то су модерне технологије.
„Акциони план за запошљавање има одређене мере везане за предузетништво, али и једну под називом Пакет за младе.Млади који конкуришу могу добити средства у износу од око 160.000 динара. Такође, битно је да имају ментора уколико желе да се баве предузетништвом – да не би одустали када наиђу на препреке. Лоше је то што постоји доста парафискалних намета, који ремете да се брже оснује и да успешније послује фирма.“

Млади у Србији су највише изложени ризику од сиромаштва. Како то могу да промене и да се мотивишу?

– Нема довољно радних места у Србији те смо гледали шта би могло бити потенцијално решење. Прво је да млади треба да се обучавају, уче, стичу одговарајуће компетенције и запошљавају се у приватној или државној фирми тј. раде за послодавца. Друго решење је да сами креирају посао и буду предузетници – имајте у виду да сектор малих и средњих предузећа запошљава око 700.000 људи (изовр НСЗ) у Србији. То је заиста огроман број и сва та предузећа доносе велики профит. Проблем је следећи – како млад човек без знања и финансијске подршке може уопште да покрене неки посао? Министарство омладине и спорта, али и остала, расписују јавне конкурсе за предузетнике. Влада је 2016. годину прогласила „Годином предузетништва“, на предлог Министарства привреде, а ми смо то подржали. На сајту godinapreduzetnistva.rs можете видети конкурсе, резултате и много добрих информација које се тичу младих људи. Ми смо, такође, расписивали конкурсе који су везани за запошљивост младих. Конкретно, имали смо један конкурс у марту ове године, а резултати су објављени почетком јуна. Законом о буџету за 2016. годину издвојено је 93 милиона динара за програме за повећање запошљивости. 77 милиона се односи на удружења грађана, а остатак на јединице локалне самоуправе. Уколико у некој јединици тј. Канцеларији за младе има пројекат како да се запосле млади људи, они могу да аплицирају за та средства. Неки од тих програма су за стручне праксе, каријерно саветовање или да се млади обуче за дефицитарна занимања и запосле се. Након шест месеци увек тражимо извештај да видимо да ли је пројекат одржив. Такође, често подржавамо пројекте искусних предузетника и то на начин да они излажу своја искуства онима који су нови у томе. Подршка је јако битна. Ми је дајемо у виду писма подршке и то онима чију идеју препознамо као добру, али немамо довољно финансијских средстава у том моменту да је и на тај начин подржимо.

Високообразованих у Србији има 25%, што није у складу са стратегијом која предвиђа најмање 35 одсто. Како надоместити овај мањак?

– Европска стратегија је дала жељени циљ за све земље ЕУ да до 2020. године имају 40 одсто високообразованих младих људи узраста 30-34 године. Када је прављена наша стратегија, било је одмах јасно да смо далеко од тог циља, јер је потребно да прође више година да би се ишколовао толики број. Министарство просвете покушава да се приближи овој цифри, тако што олакшава упис и завршетак студија, али и побољшава њихов квалитет. Наравно, повећали су и уписне квоте на факултетима , па следствено, и број оних који се уписује у средње школе и гимназије. Онда долазимо до другог проблема – савремени свет захтева високообразоване, али и оне који то нису. Битно је практиковати дуално образовање, а то је пракса током школовања тј. да имате довољно предузећа која вас могу примити на исту, али и ментора који ће вам помагати.Такође, треба да се афирмише важност целоживотног учења, јер то није само ствар посла, већ и личног развоја за оне који то желе. Наравно, имате младе људе који су врло задовољни својим занимањем иако је оно на нивоу средње школе, одлични су мајстори и то треба подржати. Свака позитивна ангажованост младе особе води ка позитивном учинку.

„Добили смо пројекат „Анализа регулаторног оквира предузетништва три најперспективније делатности, са предлогом поједностављења пословања за младе предузетнике и издвојили смо три гране, за које сматрамо да су најперспективније:
• ИТ
• Пољопривреда
• Креативна индустрија“

Какву стратегију планирате што се тиче Међународне сарадње и које земље су приоритетне?

– За сада имамо веома развијену сарадњу са земљама Балкана, али и са земљама у Европи и Азији. Наравно, приоритет нам је наш регион – због сличног говорног подручја, културе, традиције, историје и, на крају крајева, много мање трошкова је потребно за сарадњу. Сарадњу имамо са БиХ и Републиком Српском, Македонијом, Албанијом, Црном Гором и Словенијом. Недостаје нам Хрватска, тако да је то дефинитивно наш циљ у наредном периоду. 2014. године на Економском форуму западних земаља у Берлину , премијер Вучић је покренуо иницијативу да се направи регионална канцеларија за сарадњу младих на западном Балкану. 2015. године на одржаном самиту у Бечу донета је декларација о оснивању те канцеларије за младе, формирана је радна група која је до марта ове године припремила документа за оснивање. 4. јула у Паризу је био одржан овогодишњи самит и тада је коначно потписан споразум од стране премијера свих учесница процеса. Та канцеларија је велика могућност за младе, користиће своје фондове и млади ће моћи да аплицирају. Са друге стране, један од основих задатака је да се млади људи зближе и да раде на култури, толеранцији и разумевању.

 

Интервју преузет са youthnow.rs

Ко је на вези

Ко је на мрежи: 150 гостију и нема пријављених чланова