Европска омладинска фондација

Када омладинске организације желе да пронађу средства и подршку за своје креативне идеје и активности од значаја за младе, отварају им се различите могућности којих често нису ни свесни – конкурси националних институција и организација, али и бројних међународних организација спремних да подрже активизам младих на европском простору.

С тим у вези, једна фондација представља врло значајан, а у нашем региону недовољно препознат и коришћен инструмент омладинске сарадње Савета Европе – у питању је Европска омладинска фондација! У жељи да што више омладинских организација, па самим тим и младих људи, користи све предности ове Фондације, наставак текста пружа вам више информација и уводи полако у детаље њеног рада!

Европска омладинска фондација обезбеђује финансијску подршку за омладинске активности на европском нивоу, са годишњим буџетом од око 3 милиона евра. Подржава активности које организују омладинске невладине организације (међународне, националне, регионалне и локалне), мреже и иницијативе, и то превасходно међународне омладинске састанке, али и кампање, изложбе, публикације, аудио-визуелни материјал, веб сајтове и пилот пројекте. Европска омладинска фондација такође обезбеђује средства за развој и администрирање међународних омладинских невладиних организација и мрежа. Више од 300 000 младих људи узраста од 15 до 30 година директно је учествовало у активностима подржаним од стране Фондације од 1972. године до данас, а годишње се подржи у просеку око 300 пројеката, са преко 15 000 учесника.

Постоје различите категорије грантова и за сваку од категорија јасни услови аплицирања. Све информације могу се пронаћи на сајту Европске омладинске фондације (www.eyf.coe.int), а и саме апликације се подносе електронским путем и о њима се одлучује два пута годишње (на састанцима Програмског комитета Савета Европе у јуну и децембру).

Посебно треба имати у виду да су процедуре Европске омладинске фондације у односу на већину постојећих европских фондова за младе веома једноставне и релативно кратке, блиске младим људима, те се на конкурсе могу пријављивати и мање локалне омладинске организације.

Верујемо да ће повећање видљивости Фондације међу младима у региону резултирати још занимљивијим идејама и бољим пројектним идејама, те бољом представљеношћу младих из региона у Европи и шире!

Програм Eвропске комисије "Млади у акцији"

Када чујете да неко спомиње „Млади у акцији“, то се односи на програм Европске комисије, намењен младима широм света, узраста 15-28 (у појединим случајевима и 13-30) година, као и омладинским организацијама и онима који раде са младима.

Идеја програма је да подстиче мобилност, неформално образовање, активизам, дакле – путоваћете, учити, добро се забављати и упознавати вршњаке из целог света, шта више можете да пожелите од једног програма за младе!

Програм се односи на период од 2007. до 2013. године и за тај период има на располагању буџет од 885 милиона евра, намењен за реализацију различитих омладинских пројеката, груписаних у пет тзв. акција:

    • Акција 1: Млади за Европу

    • Акција 2: Европски волонтерски сервис

    • Акција 3: Млади у свету

    • Акција 4: Омладински системи подршке

    • Акција 5: Европска сарадња у области омладинског рада

са циљем да:

    • промовишу активно учешће младих

    • развијају солидарност и толеранцију

    • јачају узајамно разумевање

    • развијају квалитетне системе подршке за омладинске активисте и организације

    • охрабрују сарадњу на нивоу Европе, у области рада са младима

 За спровођење програма на националном нивоу задужене су националне Агенције за младе, акредитоване од стране Европске комисије (Директората за омладину, спорт и грађанство, чији је директор тренутно Pierre Mairesse).

КОНТАКТ ТАЧКЕ

Ипак, немају све земље агенције за младе. До формирања агенције, за спровођење програма задужене су контакт тачке, изабране на посебном конкурсу и акредитоване од стране Европске комисије. Контакт тачке су невладине организације са мандатом да пружају подршку и изграђују капацитете мањих омладинских организација из своје земље!

У Републици Србији контакт тачка је Хајде да, а њихов рад и све битне информације о програму можете испратити на порталу http://www.mladiuakciji.rs/

Основни задатак контакт тачака је рад на унапређењу видљивости Програма “Млади у Акцији” и омогућавање лакшег приступа програму заинтересованим младима и омладинским организацијама. Циљ је да се повећа број и пролазност предлога пројеката који стижу у Брисел из земаља без формираних агенција за младе. Такође, у њихове редовне активности спадају организовање тренинга, обука, семинара, промоција, медијских кампања и сл.

Обавезно их контактирајте и користите све могућности које вам пружају!

А у чему је разлика између земаља са агенцијом за младе и земаља са контакт тачкама?

У томе што земље са формираним агенцијама за младе имају приступ средствима и могућностима свих 5 акција, док су остале земље ограничене на акције 2 – европски волонтерски сервис и 3.1 – омладинске размене и тренинзи и умрежавање. Такође, разлика је и у томе што се у земљама са агенцијама за младе пројекти подносе директно агенцији, док се у супротном подносе Европској комисији (EACEA-Education, Audiovisual and Culture Executing Agency).

Према овим разликама, направљена је и подела на програмске (са агенцијом) и партнерске земље (без агенције).

Програмске земље су: 27 земаља чланица ЕУ, Исланд, Лихтенштајн, Норвешка и Турска.
Партнерске земље:
Источна Европа и Кавказ: Азербејџан, Белорусија, Грузија, Јерменија, Молдавија, Руска Федерација и Украјина.
Медитеранске партнерске земље: Алжир, Египат, Израел, Јордан, Либан, Мароко, Палестински Ауторитет – Западна обала и појас Газе, Сирија, Тунис
Југоисточна Европа: Србија, Албанија, Бивша југословенска република Македонија, Босна и Херцеговина, Црна Гора и Хрватска (напомена: Македонија и Хрватска биле су последње у процесу оснивања Националних агенција и 2010. су постале Програмске земље).
Остале партнерске земље из целог света, које су потписале споразум са телом ЕУ надлежним за младе.

Термин ”програмске и партнерске земље” се често користи у свим документима Европске комисије, па вас саветујемо да запамтите које земље спадају у коју категорију!

Алијанса цивилизација

Да ли вас следећа дефиниција асоцира на нешто: „ова иницијатива има за циљ промовисање различитих културних вредности, специфичности друштава и механизама разумевања међу културама и религијама, како би се превазишла различита тумачења друштвених вредности, предрасуде и екстремизми“?

Нажалост, нема много младих људи који би знали да се иза ове дугачке дефинице крију циљеви Алијансе цивилизација Уједињених нација! Хајде да то променимо, пошто се ради о једној изузетно хуманој и мирољубивој идеји!

Како је све почело и ко су иницијатори?

Носиоци иницијативе су Шпанија и Турска, а Србија се, на пример, попут већине земаља из региона, иницијативи прикључила јануара 2007. године. Иницијатива данас има 92 члана од којих су 15 различите међународне организације (Европска комисија, Арапска лига, УНЕСКО, Организација исламске конференције, итд).

Млади људи могу бити посебно заинтересовани за учешће у програмима и пројектима Алијансе цивилизација оријентисаним на изградњу мира, подстицање социјалног и културног дијалога  у циљу превазилажења неразумевања и нетолеранције и изградње међусобног поверења.

С тим у вези, доступна су средства Фонда омладинске солидарности, који на годишњем нивоу подржава иновативне идеје младих из различитих делова света. О могућностима овог фонда можете сазнати више на сајту  www.unaoc.org, део „Youth Programming“.

Ако сте озбиљно заинтересовани да креирате пројекте који ће обухватити циљеве Алијансе цивилизација, постоји и могућност подношења пројеката различитим донаторима на националном нивоу.

Саветујемо вам да онда посебну пажњу обратите на Национални план за спровођење циљева Алијансе цивилизација, будући да сада постепено све земље чланице Алијансе цивилизација приступају његовој изради, а неке су га већ израдиле и усвојиле на Влади.

Национални план дефинише 4 главна поља деловања Алијансе цивилизација – образовање, омладина, медији и миграције. Такође, требало би да представља кратку ретроспективу до сада учињеног на примени циљева Алијансе, али и да даје преглед будућих активности које ће допринети јачању образовних програма, већем ангажовању младих, објективном извештавању медија и регулисању природних миграција заснованих на узајамном разумевању, солидарности и безбедности.